Svjetlopisi

U pitanju je serija tekstova namjenjena onima koji žele da saznaju nešto više o RAW formatu ili još uvijek imaju dilemu oko toga da li da koriste ovaj format za snimanje svojih fotografija. Pokušaću da zapišem neke moje misli i razmišljanja vezana za ovu temu, kao i iskustva proistekla iz mog dvogodišnjeg korištenja ovog formata i alata za njegovu obradu. Nema nikakvih puno sličica i smajlija, obični sirovi tekst i dosadna priča :)

Prije nego napravim mini pregled programa namjenjenih za razvijanje (konverziju, izvlačenje, pretvaranje, obradu) RAW-a, pokušaću da odgovorim na pitanje šta je to RAW format i da navedem neke njegove prednosti i nedostatke.

Šta je to RAW?

Najkraće rečeno, RAW je digitalni “negativ”.

Ne ulazeći previše u tehničke detalje koji variraju od proizvođača do proizvođača, možemo reći da RAW predstavlja zapis prikupljen sa senzora digitalnog fotoaparata i po definiciji bi trebalo da bude bez ikakvih obrada. Namjerno kažem trebalo, jer se dešava da neki proizvođači ipak malo pipnu signal prije nego ga snime. Tehnički, to je detalj koji nas u ovom tekstu previše ne zanima.

Za njegovo korištenje, prikazivanje tj. obradu, potreban nam je program koji će taj format da pretvori u neki od standardnih formata kada je rasterska grafika u pitanju (npr. TIFF ili JPEG). Baš zbog činjenice da je u pitanju neobrađen materijal, da ga treba pretvoriti tj. razviti, raw format nazivaju još i digitalnim negativom.

Koncept

Bitno je znati da sve što podesite na vašem aparatu, izuzev parametara ekspozicije (vrijeme ekspozicije, otvor blende i iso osjetljivost) ostali parametri neće imati uticaja na vaš RAW snimak, tj. sve ostalo će naknadno moći da se podesi i promjeni po slobodnoj želji i potrebi, bez bilo kakvih gubitaka u kvaliteti same fotografije. Čak i više od toga!

Upravo tu leži snaga ovog formata ili da kažem načina snimanja. Uz mogućnost da naknadno korigujete sve one parametare koje inače imate na fotiću, moći ćete da korigujete čak i ekspoziciju. Za neke razumne vrijednosti fotografiju možete posvijetliti ili potamniti, možete izvući detalje u sjenama ili spasiti djelimično izgorene dijelove. Možete mijenjati balans bijele boje (white balance), povećati ili smanjiti oštrinu, otkloniti geometrijske deformacije, vinjetiranje, aberacije i još gomilu toga.

Kada fotić napravi snimak, svi parametri koje ste mogli da podesite na fotiću, a tiču se boja, kontrasta, oštrine, balansa bijele i sl. se takođe snimaju u RAW fajl. Oni kasnije mogu biti iskorišteni kao osnov tj. kao početni set podešavanja u procesu razvijanja digitalnog negativa.

Ako je na vašem fotiću uključena opcija za snimanje oba formata (RAW+JPEG) onda se na osnovu tih parametara generiše taj JPEG fajl, eventualno i thumbnail. Neki prozivođači dodatno kompresuju ove podatke, naravno metodom koja ne izaziva gubitke u kvalitet fotografije (kao što je npr. JPEG kompresija).

Razvijanje (raw konverzija)

Da bi iskoristili fotografiju snimljenu u ovom formatu potrebno ju je najprije razviti tj. prebaciti u neki čitljiviji format namjenjen za čuvanje i obradu rasterske grafike. Zavisno od namjene to su najčešće TIFF ili JPEG (JPG).

Sam proces konverzije se obavlja pomoću programa namjenski pisanih za to – RAW konvertora. Većina ovih programa će na osnovu sirovih informacija sa senzora i dodatno snimljenih parametara (rekli smo da se i oni snimaju u raw) da generiše nešto što u prvi mah treba da liči na JPEG koji bi napravili u tom trenutku da niste koristili raw. Od tada, sve je na vama. Vi ste ti koji odlučujete šta želite od vaše fotke ili bolje da kažem negativa.

U startu, svi konvertori nude jedan osnovni set opcija. Mislim da su ove ispod zajedničke za sve njih:

• Balans bijele boje (white balance /wb/, temperature, tint).
   
• Korekcija ekspozicije (exposure, fill-light, recovery).
   
• Osnovna podešavanja (brightness, contrast, levels, curves, …).
   
• Boje (hue, saturation, vibrance, …).
   
• Detalji i oštrina (sharpening, details, clarity, …).
   
• Kontrola šuma (noise reduction).

Osim osnovnih, većina programa ponudiće još gomilu dodanih opcija, a ta gomila je svakim danom sve veća i veća.

Podešavanjem vrijednosti osnovnih parametara veoma kvalitetno možete korigovati ili da kažem poboljšati svoj originalni snimak i to bez bilo kakvih gubitka u kvaliteti. Ono dodatno se takođe ne može zanemariti jer ćete veoma brzo i bez muke otkloniti neke nedostatke tehničke prirode kao što su vinjetiranje, aberacije, distorzije i slično, čije otklanjanje na drugi način uzima mnogo više vremena.

U životu ništa nije jednostavno, pa tako ni kod RAW formata. Slijede neke njegove prednosti i nedostaci.

Prednosti RAW formata

Odlaganje generisanja fotografije i njene obrade, te njeno preselenje iz fotoaparata u digitalnu mračnu komoru ima određene prednosti. Evo kako ja to vidim:

1. U pitanju je sirov, tj. neobrađen materijal, što nam u startu omogućava mnogo bolju kontrolu u samom procesu razvijanja fotografije jer je mnogo veći broj parametara na koje u tom procesu možemo direktno uticati. Samim tim i krajnji rezultat mora biti kvalitetniji. Osim toga, mnogo znači činjenica da sve to, u slučaju da zadovoljni dobijenim, možemo odraditi ispočetka.
    
2. Čip na fotiću limitiran je jednim veoma bitnim faktorom – brzina obrade. Zbog toga on nikada neće dati maksimalan kvalitet. Sa druge strane programi za konverziju napreduju i ono što se prije 2 godine činilo nemogućim današnji programi i računari obrade dok kažeš hurmašica. Logika je jednostavna, ono što je nekad bio krupan zalogaj slabašnom procesoru vašeg fotića (za slučaj da snimate JPEG) i nešto jačem procesoru vašeg računara (za slučaj da snimate RAW), jednog dana biće rutinska stvar. Ne treba očekivati čuda, no napredak u svemu je veoma primjetan.
    
3. Ništa manje bitan faktor kada je u pitanju digitalna fotografija je balans bijele boje (white balance). Ako ga promašimo na licu mjesta, a snimamo JPEG može se desiti da gotovo nepovratno uništimo fotku. Uz RAW tako nešto se teško može dogoti. Čak i kad promašimo WB, fotka će izgledati “ružno” samo na ekranu fotića. U digitalnoj mračnoj komori uz samo klik ili dva stvari će doći na svoje mjesto.
    
4. Neke napredne stvari poput otklanjanje geometrijskih anomalija, vinjetiranja, aberacija i slično koriguju sa sa velikom lakoćom i u letu.
    
5. Ako vec svaku fotku iz digitalaca naknadno obrađujemo na računaru, zašto onda i proces kreiranja fotografije iz sirovih informacija sa senzora ne bi premjestili tamo?
    
6. RAW nam pruža mogućnost naknadne korekcije ekspozicije, oštrine, kontrasta, mogućnost izvlačenje detalja iz tamnih dijelova i spašavanje progorenih dijelova.
    
7. Nema gubitaka usled JPEG kompresije, nema kompresije boja i pojave color bandinga, mnogo je veća dinamika i komocija za svaku naknadnu obradu, što za JPEG nije slučaj jer kvaliet opada sa svakom idućom izmjenom tj. snimanjem.
    
8. Po pitanju dinamike i potencijala: JPEG ima 8 bita sa 256 mogućih vrijednosti za svaku RGB komponentu. RAW najčešće ima 12 ili u novije vrijeme 14 bita sa 4069 (12bit) odnosno 16384 (14bit) vrijednosti po svakom kanalu. Obratite pažnju koliki skok i finoća u prelazima mogu da se dobiju za samo 2 bita razlike, a onda uporedite to sa skromnih 256 nijansi koliko ima JPEG. Stvar je jasna, zar ne?
    
9. Generalno, to je format gladan vremena i prostora na disku, ali proporcionalno tome komocija i kvalitet koji se dobiju opravdavaju uloženo. Da ne pominjem da dobijete i čokoladicu uz njega :)

… i njegovi nedostaci

 

1. Najveći nedostatak je veličina RAW fajlova i prostor potreban za njihovo skladištenje. Veliki broj kartica, diskova, backup cd-ova… Fajlovi su veliki i zaista zauzimaju u prosjeku 4 do 5 puta više prostora nego sličan JPEG.
    
2. Obrada, tj. razvijanje traži dodatno vrijeme i trud koji je potrebno uložiti da bi dobili finalnu fotografiju. Ovo već može biti presudno za neke od nas kojima je vrijeme kritično (reporteri, fotografi vjenčanja, …).
    
3. Ne treba zanemariti ni logistiku – dodatna programska podrška, te jači procesor u računaru sa više rama i ogromnim diskovima za skladištenje. No to je nešto što zahtjeva svaka ozbiljna obrada fotografije i to je cijena koju preporučujem da platite, posebno imajući na umu vremenski faktor (sve veći diskovi, sve manje cijene…) jer mnogo, zaista mnogo ćete dobiti na kraju.
    
4. Potrebno je još malo iskustva i znanja. Većina onih koji počnu da koriste raw prođe kroz fazu u kojoj su sve RAW fotke loše a krajnji rezultati nikakvi. JPEG se tada čini kao mnogo bolja i kvalitetnija opcija. Lično sam prošao tu fazu i tačno zanam kako to izgleda. Obična iluzija u koju se upada zbog neiskustva, neznanja i/ili trenutnih navika.

Zaboravio sam da napomenem, da bi snimali u RAW formatu vaš fotić mora da ima podršku za to :)))

RAW vs JPEG

Neću dužiti, siguran sam da iz iznesenog, već sami možete izvesti neke zaključke. Još važnije će biti iskustvo iz prakse. Čovjek se najlakše prilagodi samom sebi.

• RAW koristite ako su uslovi snimanja nepredvidivi, ako niste sigurni u svoju fotografsku procjenu ili nemate vremena za nju, ako želite naknadno da utičete na ogroman broj parametara i imate vrhunski kvalitet. A uz sve to imate dovoljno vremena za naknadnu (post) obradu.
   
• JPEG (JPG) koristite ako je vrijeme presudan faktor, ako fotografije morate brzo da štampate ili proslijedite dalje, ako ste limitirani slobodnim prostorom na kartici/disku ili jednostavno lijeni i nije vas briga za kvalitet.

Zaključak

Sasvim je evidentno, kako vrijeme prolazi, sve se usavršava. Od našeg fotografskog znanja, preko raznih tehnike vezanih za obradu fotografije, sve do programa za razvijanje RAW-a i samih fotoaparata. Sa aspekta korištenja raw formata, čak i ovo bi trebalo da bude dovoljan razlog da koliko je danas počnete snimati RAW :)

U tekstovima koji slijede napraviću kratak osvrt na raw format, pomenuću neke popularnije programe namjenjene njegovoj obradi konverziji, te navesti neke njihove osnovne prednosti i nedostatke. Nakon toga, pokušaću da na jedan pristupačan način detaljno opišem ilustrujem sam proces konverzije raw fajla i eventualno njegove naknadne obrade.

Dotle, fotkajte RAW :)